„Strah nema neku posebnu moć sem one koju mu sami dajete kada mu se predate“.

                                                                                                                                                                                       Les Braun

 

 

Šta je strah?

 

Strah je urođena primarna emocija izazvana svesnošću stvarne (realne) ili subjektivne (irealne) opasnosti po osobu. To je jedna od prvih emocija sa kojom se susrećemo još u ranom detinjstvu usled biološke i psihološke bespomoćnosti. Radi se o važnom urođenom odbrambenom mehanizmu.

U osnovi je neprihvatanje neizvesnosti, što može da bude uzrok povlačenja pred raznim izazovima u životu. Veoma je važno razlikovanje normalnih funkcionalnih strahova, koji su vezani za realne opasnosti, od onih subjektivnih (umišljenih) i predimenzioniranih koji remete svakodnevno funkcionisanje. Opasne situacije najčešće traju kratko te i strah koji je u vezi sa njima ne traje dugo i ne ometa osobu u ostvarivanju njenih ciljeva. To je slučaj sa strahom prisutnim tokom zemljotresa, iznenadnih ekscesa, saobraćajnih nesreća i slično. Tada osoba ima sasvim realne mogućnosti za različite vidove ozleda i prisustvo straha je vrlo funkcionalno jer govori o svesti o trenutnoj ugroženosti. U uslovima ozbiljne ugroženosti strah je naš saveznik jer navodi na akciju (bori se ili beži).

Naspram straha utemeljenog u rizičnim okolnostima, subjektivan (nerealan, neurotični strah) je kamen spoticanja koji ometa ostvarivanje osobe na mnogim planovima. Dugotrajan neurotični strah može  da vodi depersonalizaciji, problemu sa viđenjem sopstvene ličnosti i u anksioznost. Nemanje svesti o postojanju straha može da bude uzrok odustajanja od mnogih životnih ciljeva, što opet vodi u frustraciju. Ukoliko osoba živi u hroničnom strahu, ona je pod stresom. Strahovi su prisutni kod mnogih psiholoških poremećaja, a nekada su dominantni simptom nekih duševnih bolesti. Neurotični strahovi su i svi oblici anksioznosti.

Osoba koja ima strah kaže za sebe da se plaši, boji, oseća strepnju, zebnju ili paniku. Svi ovi izrazi govore o vrsti i intezitetu neprijatnih osećanja koje osoba oseća. Strahovi pokreću čitav niz telesnih reakcija kod osobe kao što je drhtanje ruku, preznojavanje, lupanje srca, hiperaktivnost creva, lučenje adrenalina, problema sa koncentracijom, sušenjem usta, nemogućnost kontrolisanja nogu (odsekle se noge), drhtanje glasa, nemogućnost govora, crvenilo ili pak bledilo lica i slične. Navedeni simptomi imaju biološku funkciju da pripreme osobu na brzu reakciju borbe ili bežanja od (realno ili ne) opasne situacije. Osobe koje su dugo pod strahom mogu biti iscrpljene dugim trajanjem navedenih simptoma.

 

Većina ljudi se tokom života susrela sa intenzivnim strahom.

 

Vrste straha

 

Najbitnija razlika je ona koja se pravi na osnovu vremena dešavanja straha. Racionalni strahovi se dešavaju u sadašnjosti, dok su subjektivni vezani za iskustva iz prošlosti i/ili budućnosti, bazirani na imaginaciji (negativno predviđanje) koja dalje vodi u teskobu. Iracionalni strahovi mogu da nastanu kada osoba duže vreme potiskuje racionalne strahove. Neretko strašne misli koje osoba ima, imaju i latentnu funkciju da osobi skrenu misli sa realnih problema i strahova. Najčešće vrste straha su strah od javnog nastupa (trema), strah od neuspeha, strah od letenja, strah od bolesti (hipohondrija), strah od kritike, strah od vode… itd.

Pored pomenutih strahova, ljudi razvijaju veliki broj drugih individualnih strahova. Jedan od vrlo čestih strahova kojeg ljudi često nisu svesni je strah od gubitka kontrole. Kada se strahovi ustale i razviju govorimo o fobijama (fobičnom poremećaju) koje remete svakodnevno funkcionisanje osobe.

 

Strah od javnog nastupa

 

Trema ili strah od javnog nastupa može da se javi vrlo rano u životu, već u detinjstvu ili kasnije u životu. Ako se javi rano, nekada ostaje kao trajna odlika osobe koja ne želi da se javno ističe. Kada se javi rano uglavnom je posledica traumatičnog događaja u detinjstvu ili kontinuirano obeshrabrivanje deteta. Takva osoba izbegava svaku situaciju u kojoj može biti u centru pažnje, javne nastupe, govore, javno polaganje ispita, masu ljudi. Osoba koja ima strah od javnog natupa je uzbuđena, sklona greškama u govoru, crvena u licu, muca i preznojava se.

Kada se radi o baš velikom, parališućem strahu osoba počinje da drhti i/ili joj glas podrhtava. Obično su osobe sa izraženim strahom od javnog nastupa svesne da se njihov strah vidi i da ne izgledaju primereno situaciji. Mnogim osobama pomaže da se sa strahom izbore tako što će se izložiti situaciji koja izaziva strah, dakle javnom nastupu. Kod drugih, pak, dovođenje u situaciju koja izaziva strah povećava intenzitet straha i stresa, nesigurnost i povlačenje u sebe. Tada je jedino rešenje odlazak na psihološko savetovanje kod stručne osobe.

 

Strah od letenja avionom

 

Iako je letenje avionom statistički 20 puta bezbednije nego vožnja automobilom, veliki broj ljudi ima strah od letenja avionom. Strah od letenja je vezan za emocije osobe prilikom prvog leta avionom ili vizuelnog doživljaja iz medija koji pobuđuje negativne emocije. Budući da ima uporište u emotivnim reakcijama i nerazumevanju, realna bezbednost letenja avionom uglavnom pada u drugi plan. Okolnosti tokom leta u vidu turbulencija, loših vremenskih uslova ili pogrešno tumačenje događaja tokom leta, mogu inicirati nastanak straha od letenja.

U određenom broju slučajeva strah od letenja se javlja kao posledica drugih stresnih događaja u životu koji sa letenjem nemaju veze. Strah od letenja avionom je moguće kontrolisati uz pomoć određenih metoda koje primenjuje psihološki savetnik. Nakon određenog broja savetovanja klijent nauči da kontroliše katastrofične misli i nema neprijatne telesne reakcije tokom letenja. Osim psihološkog savetovanja od koristi je naučiti i tehnite relaksacije koje se mogu primeniti tokom leta.

 

Strah od vode

 

Strah od vode nastaje obično u ranom detinjstvu, već oko druge godine života i može da se održi do odraslog doba. Neka deca nerado gledaju veliku količinu vode jer imaju osećaj gubitka kontrole u nepreglednoj masi vode. Često nastaje usled traumatičnog događaja iz ranog detinjstva sa vodom. Kod odraslog čoveka strah od vode može da bude izražen i tek u odraslom dobu pod uticajem dramatičnih okolnosti prilikom kupanja u reci ili moru. Mnoge osobe znaju da plivaju, ali nikada ne nauče da rone ili se prosto boje dubine jer nemaju kontakt sa podlogom. Voda koja prelazi preko glave stvara osećaj gubitka kontrole nad situacijom i osobe koje su sklone drastičnijoj kontroli izbegavaju aktivnosti kao što su ronjenje. U ređim situacijama osoba ne može ni da uđe u vodu na letovanju jer ima subjektivne strahove vezane za samu vodu ili živa bića iz vode. Decu koja imaju strah od vode roditelji ne treba na silu da guraju u vodu jer je efekat vrlo loš. Tada strah čak može biti produbljen izostankom podrške.

 

Strah od neuspeha

 

Strah od neuspeha je jedna od glavnih barijera individualnom napretku najčešće u karijeri. Radi se o jednom od najčešćih strahova koji nije dovoljno prepoznat. Većina ljudi ponekad u životu pomisli „šta ako ne uspem da posao/projekat izvedem dovoljno dobro“. Strah od neuspeha je neretko prisutan i u partnerskim odnosima. Problem nastaje kada strah od neuspeha postane toliko jak da osobu demotiviše da obavlja svakodnevne aktivnosti ili da se usavršava. Jedan od glavnih razloga za pojavu straha od neuspeha je perfekcionizam, a tu su i nesigurnost, nedostatak samopouzdanja i hrabrosti. Strah od neuspeha nikako ne treba da bude prihvatljiv jer može drastično ograničiti psihološki i socijalni razvoj osobe.

 

Strahovi su rešivi!

 

Kako se osloboditi straha?

 

Pri proceni problema psihološki savetnik se vodi navedenim opisom trajanja, intenziteta, konteksta straha i posledica po funkcionisanje. Teži se pronalaženju uzroka straha (genetska predispozicija, disfunkcionalni odnosi u detinjstvu, negativni emotivni naboj, traumatični događaj) i osvešćivanju. Primenjujući metode duboki peat i integra protokol, ali i mnoge druge, psihološki savetnik omogućava suočavanje klijenta sa strahom, otkrivanje duboko sakrivenih emocija i eliminisanje straha. Nakon savetovanja, klijent je miran i spreman da nesmetano funkcioniše. Broj potrebnih savetovanja za potpuno eliminisanje straha je individualan, zavisi od klijenta i njegove spremnosti za rad na sebi.

 

 

  • Zakažite besplatne konsultacije o psihološkom savetovanju i primeni metoda dubokog peata i integra protokola na problem strahova!

 

 

 

 

Podelite tekst ako vam se dopada!